KAKO JE NAJINTELIGENTNIJI SRPSKI ROBIJAŠ POBEGAO IZ ZATVORA: 8 sati sam se krio u svinjcu, pa u šumi, a onda sam taksijem došao u Beograd
Dodajte Kurir u vaš Google izborGostujući pre godinu dana u emisiji "Ni 5 ni 6" na Kurir televiziji, bivši osuđenik Đorđe Vasiljević Atila kojeg mnogi znaju i kao "najinteligentnijeg zatvorenika u Srbiji" otvoreno je govorio o životu iza rešetaka, pokušajima bekstva i uslovima u zatvoru, prisetivši se i dramatičnog bekstva iz Kruševca, kada je, kako tvrdi, uspeo da umakne čuvarima spuštajući se niz zatvorski zid preko gromobrana.
Pored njega, u emisiji su tada gostovali i Blažo Marković, predsednik Sindikata policije i policijskih starešina Srbije, kao i Radovan Korać, bivši zamenik upravnika KPZ „Beograd”, a tema razgovora bila su upravo bekstva iz zatvora, bezbednosni propusti i svakodnevica osuđenika.
Govoreći o uslovima u zatvoru, Atila je naveo da praksa često izgleda drugačije od onoga što propisuju pravila.
- U praksi to ne izgleda onako kako je propisano. Dok sam bio u zatvoru, na zidovima su stajali normativi o količini kalorija i hrane koje osuđenici treba da dobiju, ali raspodela je funkcionisala drugačije. Hrana se prvo odvaja za osoblje kuhinje, komandire i nadzornike, zatim za zatvorenike koji rade, a tek ono što preostane dobija ostatak osuđenika.
Oni koji kasnije dođu na obrok često ne vide ni meso, već samo ostatke jela. Ako je za ručak boranija ili kupus, dobiju uglavnom čorbu i poneki komad povrća. Najteže prolaze zatvorenici u izolaciji, jer se njima hrana služi poslednjima i često dobiju samo supu. Prosečan osuđenik jeste gladan, ali niko nije umro od gladi - rekao je Vasiljević Atila.
Propust u sistemu bezbednosti
Tokom gostovanja posebno se osvrnuo na pokušaje bekstva iz zatvora, ističući da oni retko kada donesu stvarnu korist osuđenicima.
- Bekstva iz zatvora su kompleksna i retko uspešna, a posledice su uglavnom negativne i za osuđenika i za službenike. Mali je broj onih koji nakon bekstva uspeju da potpuno nestanu iz sistema potrage, dok se većina ipak brzo pronađe i vrati u zatvor, uz dodatno produženje kazne.
Pokušaji bekstva se najčešće završavaju bez stvarne koristi, i u takvim situacijama ulogu često ima i procena i reakcija zatvorskog osoblja - kaže Vasiljević Atila.
Radovan Korać je tada objasnio da ozbiljna bekstva gotovo nikada nisu spontana, već rezultat dugotrajne pripreme i propusta u sistemu bezbednosti.
- Bekstvo je jedan oblik prilagođavanja na izdržavanje kazne. U Srbiji danas ne postoji osuđenik koji ne razmišlja o bekstvu, samo je razlika u tome da li se o tome razmišlja apstraktno ili konkretno. Posebno su opasni oni koji se približavaju osoblju i planski razrađuju pokušaj bekstva.
U poslednje vreme opada motiv za bekstvo jer mnogi osuđenici smatraju da su na slobodi danas prisutni i opasniji kriminalci, koji čak i pomažu porodicama zatvorenika.
Dodaje da se u praksi tek mali procenat pokušaja i realizuje, ali da i dalje dolazi do incidenata:
- Do jedan odsto pokušaja se zaista sprovede u delo. Pre dve godine zabeleženo je bekstvo u Požarevcu, kada je osuđenik uspeo da preskoči zid visine šest metara, što je bilo moguće samo uz dobru pripremu. To je jasan pokazatelj propusta u sistemu i osoblju. Kada dođe do bekstva preko zida, to znači da je sistem bezbednosti ozbiljno zakazao - rekao je pre tri godine Korać.
Blažo Marković govorio je o razlikama između nekadašnjeg i današnjeg zatvorskog sistema, prisećajući se perioda SFRJ kada su pravila bila znatno stroža.
- Mi smo svojevremeno obilazili zatvore, uključujući i Mitrovicu, što je za mene tada bilo veoma teško iskustvo jer sam sa nepunih 18 godina tamo radio. Kada su se vrata u Mitrovici zatvorila, to je na mene ostavilo snažan utisak. Ono što sam video u samicama bilo je veoma teško.
Zatvorenik tada praktično nije smeo ni da vas pogleda. U to vreme, prema pravilima, ako bi neko pobegao, često je dolazilo do likvidacije, takva su bila vremena u SFRJ. Međutim, dešavalo se i da begunci ne znaju kako da se ponašaju na slobodi, pa bi ih policija brzo pronalazila, nekada već posle 15 ili 20 minuta. Često bi odlazili prvo kod porodice, gde bi i bili locirani - rekao je Marković.
Bekstvo iz zatvora u Kruševcu
Atila je tokom emisije detaljno opisao i svoje bekstvo iz zatvora u Kruševcu, kog se prisetio pred kamerama Kurir televizije.
- Nekada sam pokušavao da pobegnem, a nekada sam i uspevao, ali su me na kraju uvek hvatali. Prvo bekstvo bilo je u Kruševcu. Da sam tada ostao i odslužio kaznu, ne bih kasnije imao dodatne probleme. Najbrže bekstvo upravo je bilo iz Kruševca. Drugi dan su nas tukli, kao i decu koja su bila tamo, i tada sam odlučio da pobegnemo - ispričao je Atila.
Govoreći o tome šta se dešavalo nakon bekstva, opisao je dramatičan pokušaj da stigne do Beograda.
- Osam sati sam se krio u svinjcu, zatim u šumi, pa sam uspeo da uđem u taksi i tražim da me vozi ka Beogradu. Kasnije me je jedan vozač kamiona prevezao do grada. Kada sam stigao na Gazelu,sagnuo sam se i poljubio beton, ali me je u tom trenutku patrola ponovo zaustavila.
Uspeo sam da pobegnem autobusom i vratim se na Banovo brdo. Sve je to, na kraju, bila i sreća i snalažljivost. U jednom trenutku sam uočio da kamera ne pokriva deo zida tokom šetnje u zatvoru. Iskoristio sam trenutak, kroz gromobran se spustio sa zida i tako uspeo da pobegnem - zaključio je Atila.
Pogledajte u nastavku teksta intervju sa Đorđem Vasiljevićem Atilom:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs